Kapara i kamen, život iz kamena… 💚

Ovaj kamen sve pamti. I korake i riči, i ono šta nikad nije izrečeno. Nije se ovde živilo lako, ali se živilo pravo, kako se moralo i znalo.

Ujutro bi se otvorila vrata, škure bi lagano zaškrgućale, a dan bi počea bez puno priče. Svak je ima svoje brige, ali i svoje misto. Na skalinama bi se sidilo, malo pričalo, malo šutilo. Tu se sve znalo i bez puno riči.

Kapara se uvatila za kamen, tvrdoglavo, ka i čovik za život. Ne traži puno, al ne odustaje. Iz pukotine nikne zeleno, iz škrtog zida izlazi život. Polako, ali sigurno...

I tako iz dana u dan. Nema puno, ali ima ono najvažnije.

Dušu. 💚